Imam poznanika koji već godinama, naravno bezuspešno, pokušava da se obogati. Opaska „naravno“ sa moje strane ne označava ni primisao zluradosti, koliko oslikava saznanje o mnogobrojnim teškoćama koje po pravilu prate takvo preduzeće. On, budući nepokolebiv, naoružao se brojnim, hiljadama evra plaćenim kursevima naručenim preko interneta, i nadasve „psihologijom bogatog čoveka“, verujući da niko ne može postati ono što već nije.

Epilog njegovog truda je nažalost tužan. Protraćeno vreme, neverovatno visoki iznosi školarine koju je tokom nekoliko godina plaćao guruima menadžmenta, marketinga, komunikacija… te razočarenje nakon pokušaja da se primljeno „znanje“ primeni u praksi. Sletanje je bilo koliko tvrdo toliko i otrežnjujuće. Međutim, čovekova psiha sadrži ugrađene mehanizme zaštite od suočenja sa preteškom stvarnošću nastalom (samo)obmanom, u vidu nove, često još pogubnije obmane. Možda je to razlog izborne volje naših birača, takve kakva jeste? Elem, moj poznanik se uz konstataciju da je godinama bio trovan materijalizmom preobrazio iz kapitalističkog Savla u novodopskog Pavla prorokujući kraj sveta kakvog poznajemo u 2012. godini. Continue reading →

Ako bi se sprovelo sociološko istraživanje na temu „Koji problem u vašem životu smatrate za najveći“, autor ovih redova je uveren kako bi njegov apriorni zaključak šta će ispitanici odgovoriti bio podudaran sa onim što bi i vama odmah palo na pamet, dragi čitaoci, pa vam se poverava: uz izuzetak bolesti, te nekog većeg porodičnog problema ili mladalačkih ljubavnih neuspeha, pretežni odgovor bi verovatno bio u domenu finansija to jest (nedostatka) novca. To je i razumljivo u situaciji velike oskudice u kojoj većina stanovništva živi.

Ali, problemi su poput kamenčića u cipeli ili zubobolje: možda nisu epohalnog značaja, ali u trenutku stvaraju nesnošljivo stanje za onoga ko im je izložen. Često je upravo to razlog što ne možemo napraviti dovoljan otklon od njih, kako bismo ih mogli u celini sagledati i ponuditi sebi valjanu alternativu. Važniji i mnogo dublji uzrok nalazi se u domenu odgovora koji bi najverovatnije izostao u istraživanju sa početka ovog teksta – u našim verovanjima. Continue reading →

Ima jedna čuvena izreka, koja je već stekla univerzalnu primenu a pripisuje se Deng Sjaopingu, patronu kineskih ekonomskih reformi, docnije prozvanih privrednim čudom. Ta izreka glasi: „Nije važno koje je boje mačka, važno je da lovi miševe“.

Ostavićemo po strani to da je pomenuti Deng Sjaoping svojevremeno biran od globalnog magazina Time za ličnost godine (mislim više nego jednog puta) valjda kao prvi iz komunističkog dela sveta, i pre znamenitog Mihaila Gorbačova, potonjeg poznatog promotera zapadnoevropskih firmi u TV reklamama; zainteresujmo se za smisao i suštinu gore citirane izreke. Continue reading →