Svetski građanski rat

 

„Bio mi je suviše elegantan. Rekla sam: aha! to je jedan od onih koji partijske pare troše! Drži se dalje od njega! U međuvremenu, analizirala sam ga i rekla: čekaj, da ja u mojoj prvoj oceni nisam možda pogrešila? Čovek ima najobičnije konfekcijsko odelo, prema tome ništa hohštaplersko. Ima najobičnije cipele iz radnje, najobičniji šešir! Rekla sam – tvoj prvi utisak je verovatno bio pogrešan, čovek je, naprosto, po prirodi elegantan.“

Sećanje Herte Has iz pariskih dana o svom suprugu Josipu Brozu izrečeno u objektiv Lordana Zafranovića, Tito – poslednji svedoci testamenta, 2011.

 

Neke uspomene ne blede, i nekim ljubavima ni ono najstrašnije – vreme, ne može nauditi. Već samo po sebi to saznanje vraća nadu u život, da još uvek nije sve izgubljeno. No, visoko poštujući gest gospođe Has – jer ga inače ovde ne bi ni spominjali – treba reći kako je Josip Broz bio sve izuzev skroman čovek, ili je bio majstor da od ničega stvori nešto; od navodnog bravarskog šegrta i opisanog konfekcijskog odela iz 1937, do priznanja (premda apokrifnog) same Elizabete II: „Ukoliko je ovo bravar, tada ja nisam kraljica!“[1], i sahrane veka na kojoj se mogla izvršiti prozivka iz „Ko je ko u svetu“ te Gotha almanaha svetske aristokratije. Continue reading