Buka i šaputanje

 

Pomišljam da nema više nijednog razumnog, kao da su izumrli svi svedoci vremena pre ludila koje nas kao tama prekriva. Da ovo što pišem, svoj sećam se, neće osim mene, poput dnevničke beleške samom sebi, dospeti do uma i razumevanja nikoga više. Hiljade će čitati, ali kome će stići upućena poruka? Kakav je odnos između broja i primanja odaslate misli? Jedan od… koliko? I, najvažnije, je li bitnija kakvoća onoga što se šalje od načina i sredstva?

Priroda se služi sa malo reči, kaže Lao Ce. Zato uragan ne traje celo jutro, i pljusak ne pada ceo dan. Inflacija reči, držim, odgovorna je za zlo u kom smo se našli. Prvo su reči izgubile vrednost, iza njih ljudi koji su ih izgovarali. Najposle, gle paradoksa, takvi se dohvatiše vlasti kao da je niko drugi nije hteo; kao da su se oni što vrede razbežali kojekuda, ili su oterani. Ostale su nam prazne reči i prazni ljudi, i mrtva trka između nemorala i neznanja. Continue reading