Pobuna u raju

 

Mi smo danas u paradoksalnoj situaciji jer smo zaboravili zašto smo tu gde smo; počinjemo da verujemo da smo ovde zbog Grka, a ne zbog toga što je jedna luda, hazarderska politika, pre svega u finansijskom sektoru, dovela do krize koja je zatim stvorila krizu javnog duga. To je takav trijumf manipulacije, takav uspeh finansijskog sektora da sam zadivljen veštinom kojom je to urađeno.[1]

 Ekonomista Nebojša Katić o grčkoj krizi, u odgovoru na pitanje da li ističe vreme liberalnom kapitalizmu

Ništa od ovoga nije trebalo biti, pomišljam sećajući se optimizma jednog svog profesora od pre tridesetak godina, kada je govorio o budućnosti. Premda nemam ličnih razloga da se žalim, jer sedim u bašti kafea pored Giudecca kanala u Veneciji, na rivi uz koju su ukotvljene najveće jahte, možda mi je profesor u misli došao baš radi njih. Sadašnjost na koju smo osuđeni nije ona iz njegove vizije, već od nekoga ko nas je iskonski mrzeo i bio dovoljno moćan da je ostvari. Posmatram komešanje na najbližoj jahti. Nekoliko livrejisanih mladića sišlo je na improvizovani dok koji su vlasti Venecije podigli za praznik Redentore, da bi primili ovakve goste. U rukavac između doka i rive uplovio je čamac sa kabinom i oplatom od crvenkastog drveta, a malo zatim sa jahte je sišla i mlada žena velike lepote, bez primesa modnog unakažavanja. Stupivši na čamac-taksi nazvan Tosca, okrenula se i veoma ljubazno mahnula mladićima sa doka, u znak pozdrava. Uskoro je za čamcem ostao vodeni trag i morska pena koja se brzo istopila. Continue reading

Vukovi, ovce i pastiri

 

„Ovo je pjevačko društvo!“, uzviknu general Gavro Perazić u „Kino oku“, davnih osamdesetih. Po Brozovoj smrti, koja ih je otvorila, brzo su usledili kosmetski nemiri, a u januaru 1983. i finansijski slom. Premda su podaci o visini spoljne zaduženosti Jugoslavije bili proglašeni za državnu tajnu, iz stranih publikacija se doznalo kako ona doseže 20 milijardi dolara. Zemlja, u čiju mapu se čiodom nije moglo zabosti da se ne pogodi u neku fabriku što je proizvodila robu za izvoz, sa razvijenom poljoprivredom, turizmom, te doznakama Jugoslovena koji su živeli u inostranstvu, postala je nesolventna. Učinci napora svih vlada, od Đuranovićeve do Markovićeve, svodili su se na dobijanje novih kredita i prolongiranje dospelih obaveza, a smešak partijskim drugovima već na surčinskom aerodromu, bio je znak da je poseta MMF-u bila uspešna.

Tada je narod, kome sposobnost rasuđivanja mnogi neopravdano osporavaju, počeo da se bori za život, kako je umeo. „Plesne godine“, što su prethodile ratnim, napravile su od Jugoslavije, po tačnom Perazićevom opažanju, društvo u kom je bila isplativija ali i izglednija estradna od bilo koje ozbiljne profesije, jer su ljudi, zapali u krizu, maštali o boljem životu koji im je otet. Continue reading