– Mi smo danas u paradoksalnoj situaciji jer smo zaboravili zašto smo tu gde smo; počinjemo da verujemo da smo ovde zbog Grka, a ne zbog toga što je jedna luda, hazarderska politika, pre svega u finansijskom sektoru, dovela do krize koja je zatim stvorila krizu javnog duga. To je takav trijumf manipulacije, takav uspeh finansijskog sektora da sam zadivljen veštinom kojom je to urađeno.[1]
Ekonomista Nebojša Katić o grčkoj krizi, u odgovoru na pitanje da li ističe vreme liberalnom kapitalizmu
Ništa od ovoga nije trebalo biti, pomišljam sećajući se optimizma jednog svog profesora od pre tridesetak godina, kada je govorio o budućnosti. Premda nemam ličnih razloga da se žalim, jer sedim u bašti kafea pored Giudecca kanala u Veneciji, na rivi uz koju su ukotvljene najveće jahte, možda mi je profesor u misli došao baš radi njih. Sadašnjost na koju smo osuđeni nije ona iz njegove vizije, već od nekoga ko nas je iskonski mrzeo i bio dovoljno moćan da je ostvari. Posmatram komešanje na najbližoj jahti. Nekoliko livrejisanih mladića sišlo je na improvizovani dok koji su vlasti Venecije podigli za praznik Redentore, da bi primili ovakve goste. U rukavac između doka i rive uplovio je čamac sa kabinom i oplatom od crvenkastog drveta, a malo zatim sa jahte je sišla i mlada žena velike lepote, bez primesa modnog unakažavanja. Stupivši na čamac-taksi nazvan Tosca, okrenula se i veoma ljubazno mahnula mladićima sa doka, u znak pozdrava. Uskoro je za čamcem ostao vodeni trag i morska pena koja se brzo istopila. Continue reading