O, Fortuna, kao mesec si prevrtljiva.

…Siromaštvo i moć, topiš poput leda.

Karmina Burana

Na kakav način valja da se odnosimo prema ovoj kćeri Jupiterovoj, koju su stari Grci nazivali Tiha (Tyche), a Angli joj, vođeni svojim svetonazorom, izjednačili ime sa bogatstvom (fortune), kao da su sreća i bogatstvo sinonimi, kao da je to isto; vedri li i oblači zaista ona, i mogu li se kako dokučiti mene prokletnicine?

„Sreća prati hrabre“, dobro je poznata izreka, zasnovana na onih nekoliko koji su uspeli naspram svih ostalih koji nisu, što se ne uzimaju u obzir; pa je možda uputnije reći da ona prati uporne, kako bi se ohrabrila ljudska marljivost a ne bezumnost. Kad vidim oktobarske revolucionare kicoše, sa ulice zasele u ministarske fotelje i odgovarajuće oklopljene automobile, poteku mi suze radosnice jer su svetao primer – po čuvenoj poslovici koja tvrdi da je svako kovač vlastite sreće – za sve druge da se i oni daju na te kovačke kurseve koji ih mogu za tili čas, iz farmerki pocepanog tura odenuti u ono što više priliči takvim stručnjacima. Onda se prenem, uhvatim drugu misao zloslutnicu, pa se zabrinem. Jer, kanda nisu oni tu sebe radi, oni su žrtvovali svoj dar za opšte dobro. Ne bi trošili svoju snagu i bili besani za tričavih hiljadu-dve evra mesečno, da ih ne pokreće beskrajna ljubav ka svome rodu. Plus zagarantovano mesto u istoriji najuspešnije tranzicije industrijskog u deindustrijalizovano društvo, i države u nešto što još nema ime. To mora biti ljubav neizmerna! A da nose krst nezahvalnog naroda namesto venca slave, te da o sreći budni sanjaju, uverava me Flober. Ako je on uopšte o sreći išta znao, tvrdeći kako su za istu neophodne tri stvari: da se bude glup, sebičan i dobrog zdravlja, međutim – kaže dalje namćor – ukoliko prvi uslov nije prisutan, sve je propalo. Sudba kleta. Continue reading →