Crveni krug Predraga Anđelića žanrovski je triler sa elementima ezoterije. Autor prati lični i emotivni odnos između nekoliko ljudi – između glavnog junaka Miše Markovića i njegovog najboljeg prijatelja Serža Legranža, te između Markovića, zavodljive Katrin i njenog oca, barona Luja Negrela. Njihovo poznanstvo deluje sudbinski na svakoga od njih, tako da autor kao kredo dela uzima „Sudbina je spojila četvoro ljudi“.
Marković preko Legranža biva uvučen u aferu međunarodnih razmera i postaje progonjen od strane misteriozne grupe moćnika koja se okuplja u Veneciji. Potera za njim u koju je uključena korzikanska mafija odvija se u Parizu i Švajcarskoj, da bi svoj epilog doživela u Teatru La Fenice u Veneciji, za vreme opere Tosca…
Sadržaj:
- Crveni krug
- Bolesnik u Parizu
- Ivan Tibo
- Janus
- Soko koji je sleteo na tuđu rukavicu
- Šarena zmija
- Julius
Knjiga ima 187 strana formata 21 cm na ćirilici, u mekom plastificiranom povezu. Može se naručiti na imejl andjelic@protonmail.com po ceni od 690,00 din (troškovi slanja su uključeni u cenu). U imejlu navedite koju knjigu naručujete, vaše ime, punu adresu i obavezno broj mobilnog telefona. Ukoliko naručite dve knjige (bilo koje) cena za obe (sa troškovima slanja) iznosi 1.094 din. Komplet knjiga Predraga Anđelića („Letač“, „Crveni krug“ i „Neki dobri ljudi“) ili bilo koje tri knjige platićete 1.389 din (troškovi slanja su uključeni u cenu).
Porudžbinu možete obaviti i porukom na telefon 065 435 10 20.
Knjiga se može kupiti samo preko ovog sajta, nema je u knjižarama niti kod uličnih prodavaca!
Pročitajte odlomak iz dela:
Osećao se loše, ali više zbog toga što ga je pritiskala strašna nemoć nego zato što je bio telesno slab. Video je da se nalazi u nekoj praznoj prostoriji, nalik operacionoj sali ili ćeliji. Nije mogao da pomera svoje debele, maljave ruke, koje su bile vezane kaiševima za nešto na čemu je nemoćno ležao. Pokušao je da se priseti kako je dospeo ovamo. O Bože, kome nisam želeo da budem pokoran ni kao dete na Korzici, sada mi pomozi! Do svesti mu dođe scena u kojoj je pogođen za upravljačem kola kada su oteli „onu bogatašicu“, kako je Anri nazivao Katrin. Ali, šta je sa Sečivom i malim Alenom? Nisu valjda… Merde.¹
Čuo je muške korake kako mu se približavaju, ali nije želeo da skrene pogled na tu stranu. Toliko dostojanstva mu još beše ostalo.
– Imao si mnogo sreće, moji ljudi ne promašuju – reče mu Ivan.
Anri je po navici oblizivao debele usne koje su ovoga puta bile suve.
– Ti o meni ništa ne znaš, a ja o tebi znam sve, Anri Grilaska. Onaj kome se obraćao je ćutao. – Stoga, došao sam da ti kažem kako stoje stvari. Moji su „počistili“² sve za nama, a ti znaš šta to znači. Imaš samo dve mogućnosti, Grilaska: ili da te ostavim da umreš i bacim negde, ili da odavde izađeš kao slobodan čovek.
Anri se po prvi put okrenu ka Ivanu.
– Stvari izmiču kontroli, Gospodine Noa. Opasno izmiču – reče Arsen Korceli.
– Kažete, sva trojica? – upita gospodin Noa.
– Da. Najboljih.
Gospodin Noa napravi zabrinuti izraz lica. Prokletstvo, pomisli, desilo se baš kao što je Said video…
– Dođite – reče mu.
Said je sedeo u velikoj sobi u prizemlju i otvarao karte za tarot. Još uvek je delovao uplašeno, što i jeste bio, nakon onoga što je danas video. Podiže pogled ka gospodinu Noi i Korceliju. Znao je da su došli po još.
– Saide, – obrati mu se gospodin Noa neobično ljubazno – dogodilo se baš kako si rekao. Molim te da vidiš gde su tela.
On sklopi oči dok su njih dvojica napeto gledali u Arapina.
– Dva leša se nalaze u podrumu jedne obične zgrade u Parizu – reče Said. – Ne razumem, to nije mrtvačnica. Ima prostorije nalik bolnici, ali nije bolnica. Naš automobil se nalazi u garaži, u dvorištu zgrade.
– Čiji su to leševi? – umeša se gospodin Noa.
– Mladićev i Brunov – odgovori on.
– Gde je Anri? – žustro upita Arsen Korceli.
– U istoj zgradi, živ je, ali ranjen. Leži vezan za postelju. Sa njim je jedan muškarac.
– Opiši nam tog muškarca – zapovedno mu reče gospodin Noa.
– Ima oko pedeset godina. Prefinjeno lice, kratka, svetla kosa, naočare bez okvira… Nosi odelo sa violet kravatom i maramicom iste boje u džepu sakoa.
Gospodinu Noi u trenu postade jasno kako je Said upravo opisao Ivana Tiboa, šefa francuske obaveštajne službe, a da je Anri njihov zarobljenik, u zgradi koju ta služba koristi kao paravan za pritvor, isleđivanje i lečenje svojih ili tuđih ranjenika. Pozva Korzikanca u stranu.
– Bili ste i više nego u pravu, gospodine Korceli – reče mu. – Stvari jesu izmakle kontroli.
Šef korzikanske mafije u Parizu ga je pogledao bledo kao da nije imao ni kapi krvi u obrazima.
Anri ugleda Ivanovo intelektualno lice i bi mu još jednom žao što su mu ruke vezane. Disao je teško, na usta. Ispitivali su se pogledom nekoliko trenutaka.
– Ja tebe zbilja ne znam – reče Anri najzad – ali, ko god da si, u zabludi si ako od mene očekuješ da najednom postanem ono što nisam nikada bio. Ne gubi vreme sa mnom, lepi. Anri Grilaska ne sarađuje sa policijom.
Usta su mu bila sasvim suva. Osećao je žeđ.
Ivan napravi nekoliko koraka ka stočiću i u papirnu čašu usu malo negazirane mineralne vode. Priđe Anriju i naže mu čašu da bi mogao da pije. On je prihvati i u par gutljaja iskapi.
– Upamti dobro ukus ove vode, Grilaska – reče Ivan iz stolice koju stavi pored Anrijevog kreveta. – Kako gasi žeđ i krepi onda kada su usta suva, kao maločas… upamti ga dobro, jer je ova voda poslednja koju si popio sve dotle dok mi ne pomogneš da rešim problem koji imam… Pomozi mi, jer ja želim da pomognem tebi, Anri! Znam iz kakve si nevolje došao u Pariz, kod tvojih zemljaka… imam razumevanja. Voleo bih, kao i ti, da prekineš sa ovakvim životom, da se skloniš sa ulice, da konačno kupiš imanje na selu i – šta beše ono? – da se posvetiš uzgoju svinja i piješ vino… Vidiš da i to znam, rekao sam ti! Mogu te zaštititi od one bagre, samo mi pomozi, molim te…
– Aha, ha, ha! – prasnu iskreno Anri pa se zakašlja. Sa mukom se izborio da dođe ponovo do daha. – Dvostruko si u krivu, lepi! Možeš me ostaviti da se ovde osušim, zabole me, manje ću pišati! Ali, jednu informaciju ću ti dati, i to je sve što ćeš od mene dobiti pre nego što crknem…
Ivan je bezizražajno slušao ono što je predosećao.
– Od njih – naglasi tu reč pa se opet zakašlja – nema zaštite!
– Ko su oni? – upita Ivan.
Anri Grilaska ga ozbiljno pogleda u oči.
– Oni su neko ko će ti prosvirati metak kroz lobanju pošto budeš gledao kako ti ubijaju porodicu.
Ivan mirno zapali cigaretu.
– Izvini što pušim. Smeta ti? Fundamentalisti su svuda zabranili pušenje, krijem se po podrumima. – nasmeja se cinično pa ustade. – Sada da ja tebi nešto poverim, Grilaska! Sledeći put kada te budem video, videću ili mrtvaca, ili nanovo rođenog čoveka. Do skorog viđenja, Anri. – reče mu pa se okrenu i ode.
Anri ga nije ispratio pogledom.
________________________
¹Francuski izraz za lošu sreću.
²U obaveštajnoj terminologiji ovaj izraz znači da su uklonjeni svi tragovi.
